Izocijanska kiselina

Izocijanska kiselina
IUPAC ime
 
Izocijanska kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 75-13-8 DaY, 
420-05-3 (cijanska kiselina)
PubChem[1][2] 6347
ChemSpider[3] 6107 DaY
ChEBI 29202
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

O=C=[N@H]

InChI

InChI=1S/CHNO/c2-1-3/h2H DaY
Kod: OWIKHYCFFJSOEH-UHFFFAOYSA-N DaY

InChI=1/CHNO/c2-1-3/h2H
Kod: OWIKHYCFFJSOEH-UHFFFAOYAE

Svojstva
Molekulska formula HNCO
Molarna masa 43,03 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost ili gas
Gustina 1,14 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja

-86 °C[4]

Tačka ključanja

23.5 °C

Rastvorljivost u vodi Rastvara se
Rastvorljivost Rastvoran u benzenu, toluenu, etru
Opasnost
Opasnost u toku rada Otrovan

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Izocijanska kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom HNCO, koje je bilo otkriveno 1830.[5] Ova bezbojna supstanca je isparljiva i otrovna, sa tačkom ključanja od 23,5 °C. Izocijanska kiselina je najjednostavnije stabilno hemijsko jedinjenje koje sadrži ugljenik, vodonik, azot, i kiseonik, četiri najčešća elementa u organskoj hemiji i biologiji.

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
  5. ↑ Liebig, J.; Wöhler, F. (1830). „Untersuchungen über die Cyansäuren”. Ann. Phys. 20 (11): 394. Bibcode 1830AnP....96..369L. DOI:10.1002/andp.18300961102. 

Literatura

  • Handbook of Chemistry and Physics, 65th. Edition, CRC Press (1984)
  • Walter, Wolfgang (1997). Organic Chemistry: A Comprehensive Degree Text and Source Book. Chichester: Albion Publishing. str. 364. ISBN 978-1-898563-37-2. Pristupljeno 2008-06-21. 

Vidi još

Spoljašnje veze

  • Cyanic acid from NIST Chemistry WebBook (accessed 2006-09-09)
  • p
  • r
  • u
Jedinjenja vodonika
H3AsO3 • H3AsO4 • HAt • HSO3F • H3BO3 • HBF4 • HBr • HBrO • HBrO2 • HBrO3 • HBrO4 • HCl • HClO • HClO2 • HClO3 • HClO4 • HCN • HCNO • H2CrO4/H2Cr2O7 • H2CO3 • H2CS3 • HF • HFO • HI • HIO • HIO2 • HIO3 • HIO4 • H2MoO4 • H2MnO4 • HNC • HNCO • HNO • HNO3 • H2N2O2 • HNO5S • H3NSO3 • H2O • H2O2 • H2O3 • H3PO2 • H3PO3 • H3PO4 • H4P2O7 • H5P3O10 • H2PtCl6 • H2S • H2Se • H2SeO3 • H2SeO4 • H4SiO4 • H2SiF6 • H2SO3 • H2SO4 • H2SO5 • H2S2O3 • H2S2O6 • H2S2O7 • H2S2O8 • CF3SO3H • H2Te • H2TeO3 • H6TeO6 • H4TiO4 • H2Po • H3VO4 • HCo(CO)4