Атлетика на Летњим олимпијским играма 1936.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a7/Olympic_flag.svg/100px-Olympic_flag.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Bundesarchiv_B_145_Bild-P017073%2C_Berlin%2C_Olympische_Spiele_im_Olympiastadion.jpg/200px-Bundesarchiv_B_145_Bild-P017073%2C_Berlin%2C_Olympische_Spiele_im_Olympiastadion.jpg)
Атлетска такмичења на 11. Летњим олимпијским играма у Берлину 1936. године одржавала су се на новом Олимпијском стадиону у Берлину у периоду од 2. до 9. августа 1936.
Такмичило се у 29 дисциплина, од којих су 23 биле мушке, а 6 женских дисциплина. Учествовало је 775 такмичара 667 мушкараца и 98 жена из 43 земље, што је био највећи број до тада.
Земље учеснице
Авганистан (2+0)
Аргентина (8+0)
Аустралија (4+1)
Аустрија (2+0)
Белгија (11+2)
Бразил (10+0)
Бугарска (2+0)
Канада (21+7)
Чехословачка (30+1)
Чиле (9+1)
Кина (21+1)
Колумбија (5+0)
Данска (10+0)
Египат (4+0)
Естонија (7+0)
Филипини (6+0)
Финска (33+4)
Француска (12+0)
Немачка (62+15)
Јамајка
Јапан (39+7)
Грчка (13+1)
Индија (4+0)
Исланд (4+0)
Италија (27+5)
Југославија (16+5)
Летонија (7+0)
Лихтенштајн (2+0)
Луксембург (6+0)
Малта (2+0)
Мађарска (24+1)
Мексико (3+0)
Норвешка(11+0)
Нови Зеланд (3+0)
Холандија (10+8)
Пољска (14+3)
Перу (9+0)
Португалија(2+0)
Уједињено Краљевство (42+10)
Румунија (5+0)
САД (64+13)
Јужноафричка Република (14+0
Шведска (36+1)
Швајцарска (19+0)
На овим играма учествовало је 6 земаља којима је ово прво учешће у атлетским такмичењима:
- Авганистан, Јамајка, Исланд, Лихтенштајн, Малта и Перу.
Од 49 земаља учесника Игара у Берлину 6 нису имале такмичре у атлетици:
Најмлађи учесник на атлетским такмичењима био је јапанска бацачица диска Ко Накамура Јошино са 16 година и 106 дана, а најстарији канадски маратонац Перси Вијер који је имао 52 године и 199 дана, али није био најстарији такмичар на овим Играма.
На атлетским такмичењима оборено је 8 светских рекорда и 15 олимпијских. Медаље су освајали представници 16 земаља, а највише успеха имали су представници САД који су освојили укупно 25 медаља (14 злазних, 7 сребрних и 4 бронзане). Занимљиво је да су у дисциплинама скок увис и десетобој све медаље освојили представници САД. То је успело и Финцима у трци на 10.000 метара.
Најуспешнији појединац био је амерички такмичар Џеси Овенс са освојене четири златне медаље.
На атлетским такмичењима запажен је гест дискриминације када се Хитлер не желећи честитати четвороструком победнику, црнцу Џесију Овенсу изгубио са стадиона чим је сазнао резултат.
Освајачи медаља
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/BASA-3K-15-385-4-Volmari_Iso-Hollo%2C_1936_Summer_Olympics.jpeg/220px-BASA-3K-15-385-4-Volmari_Iso-Hollo%2C_1936_Summer_Olympics.jpeg)
Мушкарци
Дисциплина | ![]() | Резултат | ![]() | Резултат | ![]() | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
100 м детаљи | Џеси Овенс![]() | 10,3 (ветар) | Ралф Меткалф![]() | 10,4 (ветар) | Мартинус Осендарп![]() | 10,5 (ветар) |
200 м детаљи | Џеси Овенс![]() | 20,7 ОР | Мак Робинсон![]() | 21,1 | Мартинус Осендарп![]() | 21,3 |
400 м детаљи | Арчи Вилијамс![]() | 46,5 | Годфри Браун![]() | 46,7 | James LuValle![]() | 46,8 |
800 м детаљи | Џон Вудраф![]() | 1:52,9 | Марио Ланци![]() | 1:53,3 | Фил Едвардс![]() | 1:53,6 |
1.500 м детаљи | Џек Лавлок![]() | 3:47,8 СР | Глен Канингам![]() | 3:48,4 | Луиђи Бекали![]() | 3:49,2 |
5.000 м детаљи | Гунар Хекерт![]() | 14:22,2 ОР | Лаури Лехтинен![]() | 14:25,8 | Хенри Јонсон![]() | 14:29,0 |
10.000 м детаљи | Илмари Салминен![]() | 30:15,4 | Арво Аскола![]() | 30:15,6 | Волмари Исо-Холо![]() | 30:20,2 |
110 м препоне детаљи | Форест Таунс![]() | 14,2 СР | Доналд Финли![]() | 14,4 | Фредерик Полар![]() | 14,4 |
400 м препоне детаљи | Глен Хардин![]() | 52,4 | Џон Лоринг![]() | 52,7 | Мигуел Вајт![]() | 52,8 |
3.000 м препреке детаљи | Волмари Исо-Холо![]() | 9:03,8 СР | Карло Туоминен![]() | 9:06,8 | Алфред Домперт![]() | 9:07,2 |
штафета 4 х 100 м детаљи | ![]() Џеси Овенс Ралф Меткалф Фој Дрејпер Френк Вајкоф | 39,8 СР | ![]() Орацио Маријани Ђани Калдана Елио Рањи Тулио Гонели | 41,13 | ![]() Wilhelm Leichum Ерих Борхмајер Ервин Гилмајстер Герд Хорнбергер | 41,30 |
штафета 4 х 400 м детаљи | ![]() Фредерик Волф Годфри Ремплинг Вилијам Робертс Годфри Браун | 3:09,0 | ![]() Harold Cagle Роберт Јанг Едвард О’Брајан Алфред Фич | 3:11,0 | ![]() Хелмут Хаман Friedrich Von Stülpnagel Хари Фојт Рудолф Харбиг | 3:11,8 |
Маратон детаљи | Сон Ки-Чунг[1]![]() | 2:29:19,2 ОР | Ернест Харпер![]() | 2:31:23,2 | Нам Сунг-Јонг![]() | 2:31:42,0 |
50 км ходање детаљи | Харолд Витлок![]() | 4:30:41,4 СР | Артур Шваб![]() | 4:32:09,2 | Адалбертс Бубенко![]() | 4:32:42,2 |
Скок увис детаљи | Корнелијус Џонсон![]() | 2,03 ОР | Дејвид Олбритон![]() | 2,00 | Делос Тербер![]() | 2,00 |
Скок мотком детаљи | Ерл Медоуз![]() | 4,35 ОР | Шухеј Нишида![]() | 4,25 | Суео Ое![]() | 4,25 |
Скок удаљ детаљи | Џеси Овенс![]() | 8,06 ОР | Луц Лонг![]() | 7,87 | Наото Таџима![]() | 7,74 |
Троскок детаљи | Наото Таџима![]() | 16,00 ОР | Масао Харада![]() | 15,66 | Џек Меткалф![]() | 15,50 |
Бацање кугле детаљи | Ханс Велке![]() | 16,20 | Суло Берлунд![]() | 16,12 | Герхард Штек![]() | 15,66 |
Бацање диска детаљи | Кен Карпентер![]() | 50,48 ОР | Гордон Дан![]() | 49,36 | Ђорђо Обервегер![]() | 49,23 |
Бацање кладива детаљи | Карл Хајн![]() | 56,49 ОР | Ервин Блак![]() | 55,04 | Фред Вангорд![]() | 54,83 |
Бацање копља детаљи | Герхард Штек![]() | 71,84 | Yrjö Nikkanen![]() | 70,77 | Калирво Тоивонен![]() | 70,72 |
Десетобој детаљи | Глен Морис![]() | 7,900 | Боб Кларк![]() | 7,601 | Џек Паркер![]() | 7.275 |
Жене
Дисциплина | ![]() | Резултат | ![]() | Резултат | ![]() | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
100 м детаљи | Хелен Стивенс![]() | 11,5 СР | Станислава Валасјевич![]() | 11,7 | Кете Краус![]() | 11,9 |
80 м препоне детаљи | Требизонда Вала![]() | 11,7 ОР | Ани Штојер![]() | 11,7 ОР | Елизабет Тејлор![]() | 11,7 ОР |
штафета 4 х 100 м детаљи | ![]() Харијет Бланд Анет Роџерс Бети Робинсон Хелен Стивенс | 46,9 | ![]() Ајлин Хискок Вајолет Олни Одри Браун Барбара Берк | 47,6 | ![]() Дороти Брукшо Милдред Долсон Хилда Камерон Ејлин Мејгер | 47,8 |
Скок увис детаљи | Ибоља Чак![]() | 1,60 | Дороти Одам![]() | 1,60 | Елфриде Каун![]() | 1,60 |
Бацање диска детаљи | Гизела Мауермајер![]() | 47,63 ОР | Јадвига Вајс![]() | 46,22 | Паула Моленхауер![]() | 39,80 |
Бацање копља детаљи | Тили Флајшер![]() | 45,18 ОР | Луизе Кригер![]() | 43,29 | Марија Квасњевска![]() | 41,80 |
Биланс медаља
Медаље земље домаћина |
Биланс медаља, мушки
| Биланс медаља у атлетици, жене
|
Биланс медаља у атлетици, укупно
Земља | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | |
---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() | 14 | 7 | 4 | 25 |
2. | ![]() | 5 | 4 | 7 | 16 |
3. | ![]() | 3 | 5 | 2 | 10 |
4. | ![]() | 2 | 5 | 0 | 7 |
5. | ![]() | 2 | 2 | 3 | 7 |
6. | ![]() | 1 | 2 | 2 | 5 |
7. | ![]() | 1 | 0 | 0 | 1 |
![]() | 1 | 0 | 0 | 1 | |
9. | ![]() | 0 | 2 | 1 | 3 |
10. | ![]() | 0 | 1 | 3 | 4 |
11. | ![]() | 0 | 1 | 0 | 1 |
12. | ![]() | 0 | 0 | 2 | 2 |
![]() | 0 | 0 | 2 | 2 | |
14. | ![]() | 0 | 0 | 1 | 1 |
![]() | 0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно (16) | 29 | 29 | 29 | 87 |
Извори
- ^ а б в И Сон Ки-Чунг (Син Китеи) и Нан Сунг-Јонг (Nan Shōryū) били су из Кореје. МОК је њихове медаље доделио Јапану јер је Кореја биле јапанске колоније у то време. Сви корејски олимпијци током јапанске колонијалне владавине могли су да учествују на играма, као представници Јапана, а Јапанци су захтевали да користе јапанске облике њихових имена. Неки извори још увек воде Сина Китејиа као првог корејског победника на олимпијским маратону.
Спољашње везе
- резултати на sports-reference.com,
- База података МОК
- п
- р
- у
- Атина 1896.
- Париз 1900.
- Сент Луис 1904.
- Лондон 1908.
- Стокхолм 1912.
- Антверпен 1920.
- Париз 1924.
- Амстердам 1928.
- Лос Анђелес 1932.
- Берлин 1936.
- Лондон 1948.
- Хелсинки 1952.
- Мелбурн 1956.
- Рим 1960.
- Токио 1964.
- Мексико Сити 1968.
- Минхен 1972.
- Монтреал 1976.
- Москва 1980.
- Лос Анђелес 1984.
- Сеул 1988.
- Барселона 1992.
- Атланта 1996.
- Сиднеј 2000.
- Атина 2004.
- Пекинг 2008.
- Лондон 2012.
- Рио де Жанеиро 2016.
- Токио 2021.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/50px-Athletics_pictogram.svg.png)