Европско првенство у атлетици на отвореном 1990 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1990. одржано је у Сплиту, 27. и 28. августа на стадиону Пољуд.

Титулу освојену 1986. у Штутгарту, одбранила је Хајке Дрекслер из Источне Немачке.

Земље учеснице

Учествовале су 17 атлетичарки из 12 земаља.

  1. Албанија Албанија (1)
  2. Белгија Белгија (1)
  3. Данска Данска (1)
  4. Западна Немачка Западна Немачка (1)
  5. Источна Немачка Источна Немачка (2)
  6. Италија Италија (1)
  7. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (2)
  8. Португалија Португалија (1)
  9. Румунија Румунија (1)
  10. Совјетски Савез Совјетски Савез (3)
  11. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (2)
  12. Финска Финска (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1990.
Светски рекорд Галина Чистјакова  Совјетски Савез 7,52 Лењинград, СССР 11. јул 1988.
Европски рекорд Галина Чистјакова  Совјетски Савез 7,52 Лењинград, СССР 11. јул 1988.
Рекорди Европских првенстава Хајке Дрекслер  Источна Немачка 7,27 Штутгарт, Западна Немачка 28. август 1986.
Најбољи светски резултат сезоне Галина Чистјакова  Совјетски Савез 7,35 Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Најбољи европски резултат сезоне Галина Чистјакова  Совјетски Савез 7,35 Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Рекорди после Европског првенства 1990.
Рекорди Европских првенстава Хајке Дрекслер  Источна Немачка 7,30 Сплит, СФРЈ 29. август 1990.

Најбољи резултати у 1990. години

Најбоље европске атлетичарке у скоку удаљ 1990. године пре почетка европског првенства (26. августа 1990) заузимали су следећи пласман.[1]

1. Галина Чистјакова  Совјетски Савез 7,35 20. јул 1. СРЛ
2. Хајке Дрекслер  Источна Немачка 7,19 12. јул 2. СРЛ
3. Лариса Бережна  Совјетски Савез 7,10 20. мај 3. СРЛ
Инеса Кравец
5. Маријета Илку  Румунија 7,06 20. јун 6. СРЛ
6. Хелга Ратке  Источна Немачка 6,97 16. мај 7. СРЛ
7. Јоланда Чен  Совјетски Савез 20. мај 8. СРЛ
8. Ала Нечипорец 6,91 18. август 10. СРЛ
9. Ана Бирјукова 6,89 16, јун 11. СРЛ
10. Фиона Меј  Велика Британија 6,88 18. јул 12. СРЛ
- Тамара Малешев  Југославија
- Силвија Бабић  Југославија 6,68

Такмичарке чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Освајачи медаља

Хајке Дрекслер
Источна Немачка Источна Немачка
Маријета Илку
Румунија Румунија
Хелга Ратке
Источна Немачка Источна Немачка

Резултати

Квалификације

У квалификацијама такмичарке су биле подељене у две групе. Квалификациона норма за улазак у финале износила је 6,65 метара.[2] Норму су прескочило 6 такмичарки, а остале шест пласирале су се на основу резултата (кв).[3][4]

Пласман Група Такмичарка Земља Резултат Белешке
1. А Хајке Дрекслер Источна Немачка Источна Немачка 7,92 КВ
2. Б Лариса Бережна Совјетски Савез Совјетски Савез 7,91 КВ
3. А Маријета Илку Румунија Румунија 6,82 КВ
4. А Ринга Ропо Јунила Финска Финска 6,76 КВ
5. Б Хелга Ратке Источна Немачка Источна Немачка 6,74 КВ
6. А Фиона Меј Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 6,69 КВ
7. Б Валентина Учеду Италија Италија 6,61 кв
8. А Инеса Кравец Совјетски Савез Совјетски Савез 6,55 кв
9. Б Јоланда Чен Совјетски Савез Совјетски Савез 6,46 кв
10. Б Тамара Малешев Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 6,43 кв
11. Б Sandrine Hennart Белгија Белгија 6,39 кв
12. А Рената Нилсен Данска Данска 6,35 кв
13. Б Стефани Хин Западна Немачка Западна Немачка 6,31
14. Б Мери Беркли Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 6,27
15. А Ана Оливеира Португалија Потугалија 6,23
16. А Силвија Бабић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 6,23
17. Б Вера Брегу Албанија Албанија 6,21

Финале

Пласман Такмичарка Земља Резултат Белешке
Хајке Дрекслер Источна Немачка Источна Немачка 7,30
(в: 0,6 м/с)
РЕП
Маријета Илку Румунија Румунија 7,02
(в: 0,5 м/с)
Хелга Ратке Источна Немачка Источна Немачка 6,94
(в: 0,5 м/с)
4 Лариса Бережна Совјетски Савез Совјетски Савез 6,93
(в: 1,7 м/с)
5 Јоланда Чен Совјетски Савез Совјетски Савез 6,90
(в: 0,8 м/с)
6 Инеса Кравец Совјетски Савез Совјетски Савез 6,85
(в: 1,3 м/с)
7 Фиона Меј Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 6,77
(в: 1,3 м/с)
8 Ринга Ропо Јунила Финска Финска 6,76
(в: 0,6 м/с)
9 Валентина Учеду Италија Италија 6,58
(в: -0,4 м/с)
10 Тамара Малешев Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 6,50
(в: 0,1 м/с)
11 Рената Нилсен Данска Данска 6,35
(в: 1,5 м/с)
12 Sandrine Hennart Белгија Белгија 6,27
(в: 0,0 м/с)

Референце

  1. ^ Светска ранг листа атлетучарки у скоку удаљ 1990. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2015) Преузето 4.1.2015
  2. ^ „Резултати на сајту wulkana.republika.pl/”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 04. 01. 2015. 
  3. ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 454, Приступљено 31. 12. 2014 
  4. ^ Резултати скока удаљ за жене
  • п
  • р
  • у
Мушке
дисциплине
Женске
дисциплине
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1938: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1946: Оле Лешер (ШВЕ)  • 1950: Torfi Bryngeirsson (ИСЛ)  • 1954: Ödön Földess (МАЂ)  • 1958: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1962: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1966: Лин Дејвис (ВБ)  • 1969: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1971: Макс Клаус (ДДР)  • 1974: Валериј Пидлужњи (СССР)  • 1978: Жак Русо (ФРА)  • 1982: Луц Домбровски (ДДР)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1994: Ивајло Младенов (БУГ)  • 1998: Кирил Сосунов (РУС)  • 2002: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2006: Ендру Хау (ИТА)  • 2010: Христијан Рајф (НЕМ)  • 2012: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2014: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2016: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2018: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)  • 2022: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

у дворани

1970: Тену Лепик (СССР)  • 1971: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1972: Макс Клаус (ДДР)  • 1973: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1974: Jean-François Bonhème (ФРА)  • 1975: Жак Русо (ФРА)  • 1976: Жак Русо (ФРА)  • 1977: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1978: László Szalmaо (МАЂ)  • 1979: Vladimir Tsepelyov (СССР)  • 1980: Winfried Klepsch (ФРГ)  • 1981: Rolf Bernhard (ШВА)  • 1982: Henry Lauterbach (ВБ)  • 1983: László Szalmaо (МАЂ)  • 1984: Јан Лајтнер (ЧЕХ)  • 1985: Ђула Палоци (МАЂ)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1987: Роберт Емијан (СССР)  • 1988: Frans Maas (ХОЛ)  • 1989: Emiel Mellaard (ХОЛ)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1992: Dmitriy Bagryanov (ЗНД)  • 1994: Дитмар Хаф (НЕМ)  • 1996: Māris Bružiks (ЛЕТ)  • 1998: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2000: Петар Дачев (БУГ)  • 2002: Раул Фернандез (ШПА)  • 2005: Хуан Лино Мартинез (ШПА)  • 2007: Ендру Хау (ИТА)  • 2009: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2011: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2013: Александар Мењков (РУС)  • 2015: Михел Торнеус (ШВЕ)  • 2017: Измир Смајљајс (АЛБ)  • 2019: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ) • 2021: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

Жене
на отвореном

1938: Ирмгард Прец (НЕМ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Татјана Шелканова (СССР)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1990: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1998: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 2002: Татјана Котова (БУГ)  • 2006: Људмила Колчанова (РУС)  • 2010: Инета Радевича (ЛЕТ)  • 2012: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2014: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2016: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2018: Малајка Михамбо (НЕМ) 2022: Ивана Вулета (СРБ)  •

у дворани

1970: Виорика Вископољану (РУМ)  • 1971: Хајде Розендал (ФРГ)  • 1972: Бригите Ресен (ФРГ)  • 1973: Дијана Јоргова (БУГ)  • 1974: Мета Антенен (ШВА)  • 1975: Дорина Катринеану (РУМ)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1978: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1979: Зигрун Зиглј (ДДР)  • 1980: Ана Влодарчик (ПОЉ)  • 1981: Карин Хенел (ФРГ)  • 1982: Сабине Евертс (ФРГ)  • 1983: Ева Муркова (ЧЕХ)  • 1984: Су Херншо (ВБ)  • 1985: Галина Чистјакова (СССР)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1987: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1988: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1989: Галина Чистјакова (СССР)  • 1990: Галина Чистјакова (СССР)  • 1992: Лариса Бережна (ЗНД)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1996: Рената Нилсен (ДАН)  • 1998: Фиона Меј (ИТА)  • 2000: Ерика Јохансон (ШВЕ)  • 2002: Ники Ксанту (ГРЧ)  • 2005: Наиде Гомес (ПОР)  • 2007: Наиде Гомес (ПОР)  • 2009: Ксенија Балта (ЕСТ)  • 2011: Дарија Клишина (РУС)  • 2013: Дарија Клишина (РУС)  • 2015: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2017: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2019: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2021: Марина Бех-Романчук (УКР)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене