Олимпијске међуигре 1906.
Град домаћин | Атина, Грчка | ||
---|---|---|---|
Број држава | 20 | ||
Број спортиста | 903 (883 муш. и 20 жена) | ||
Број спортова | 13 | ||
Број такмичења | 78 | ||
Отварање игара | 22. април 1906. | ||
Затварање игара | 5. мај 1906. | ||
Олимпијске међуигре (енгл. Intercalated games) су одржане 1906. године у Атини, у Грчкој, поводом прославе 10-годишњице првих модерних Олимпијских игара. Свечано их је отворио грчки краљ Ђорђе I. Иако су у то време ове Игре биле одржане према протоколу и свим правилима модерног олимпизма, до данашњег дана Међународни олимпијски комитет ове Игре не признаје службено као равноправне осталим Олимпијским играма, па се и медаље освојене на овом такмичењу службено не рачунају у табелама освајача олимпијских медаља.
У такмичарском програму се истакао Реј Јури из САД, који је победом у две дисциплине скокова без залета (вис, даљ) наставио доминацију у тим спортовима с претходна два издања Игара. Још је запажен био наступ његовог земљака Пола Пилгрема, који је победио у тркама на 400 и 800 m. Били Шеринг из Канаде је озбиљно приступио припремама за маратон, па се преселио у Грчку два месеца пре Игара да се навикне на локалне услове. То му је очигледно помогло, па је победио иако није спадао у круг фаворита.
Наслеђе Олимпијских међуигара
Иако ове Игре службено не спадају у ред 'правих' Олимпијских игара, по много чему су оне утрле пут модерном олимпијском покрету. Претходна издања Игара, и то она у Паризу 1900. године те Игара у Ст. Лоуису 1904. године нису постигла жељени успех: због предугог трајања од неколико месеци те заједничке организације са Светским изложбама донекле је био смањен интерес и спортиста и јавности за Олимпијске игре. Међуигре у Атини су међутим по први пут биле организоване на начин да су сва такмичења одржана у свега пар недеља, што је омогућило динамичнији програм, већи интерес публике и јавности, што је олакшало саму организацију. Такође, сви спортисти су се пре такмичења морали регистровати код МОК-а.
Осим тога, на овим Играма се по први пут организовало отварање игара као посебан догађај који је укључивао дефиле екипа на стадиону пред публиком иза националних застава. Слично је организовано и затварање Игара. Те су церемоније од тада присутне на свим Олимпијским играма.
Државе учеснице
Попис спортова
|
Биланс освојених медаља
Медаље освојене на овим Играма се према тумачењу МОК-а службено не рачунају као олимпијске медаље.
Олимпијске међуигре 1906 | |||||
---|---|---|---|---|---|
Пласман | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
1 | Француска | 15 | 9 | 16 | 40 |
2 | САД | 12 | 6 | 6 | 24 |
3 | Краљевина Грчка | 8 | 13 | 13 | 34 |
4 | Уједињено Краљевство | 8 | 11 | 5 | 24 |
5 | Италија | 7 | 6 | 3 | 16 |
6 | Швајцарска | 5 | 6 | 4 | 15 |
7 | Немачко царство | 4 | 6 | 5 | 15 |
8 | Норвешка | 4 | 2 | 1 | 7 |
9 | Аустријско царство | 3 | 3 | 3 | 9 |
10 | Данска | 3 | 2 | 1 | 6 |
11 | Шведска | 2 | 5 | 7 | 14 |
12 | Мађарска | 2 | 5 | 3 | 10 |
13 | Белгија | 2 | 1 | 3 | 6 |
14 | Финска[б] | 2 | 1 | 1 | 4 |
15 | Канада | 1 | 1 | 0 | 2 |
16 | Холандија | 0 | 1 | 2 | 3 |
17 | Османско царство[а] | 0 | 1 | 1 | 2 |
18 | Мешовити тим | 0 | 1 | 0 | 1 |
19 | Аустралија | 0 | 0 | 3 | 3 |
20 | Бохемија | 0 | 0 | 2 | 2 |
Укупно | 78 | 80 | 78 | 236 |
- Медаљу за мешовити тим освојили су белгијски и грчки такмичари који су у пару веслали у двојцу на 1 миљу. Сребрна и бронзана медаља које су освојили тимови градова Смирне и Солуна уписане су у биланс Отоманске империје јер су се тада оба града налазила на њеној територији.
Напомене
- ^ а б * Од Летњих олимпијских игара 1908., Османско царство се представља под именом "Турска".
- ^ а б * Велика кнежевина Финска је у то време била део Руске Империје, али се третирала као посебна нација.
Спољашње везе
- pdf Journal of Olympic History, Volume 10, December 2001/January 2002, The 2nd International Olympic Games in Athens 1906, by Karl Lennartz Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012)
- п
- р
- у
- Свечаности
- Повеља
- Земље учеснице
- Летње игре
- Зимске игре
- Градови домаћини
- Понуде
- МОК
- Медаља
- Скандали и контроверзе
- Колонијализам
- Допинг
- Спортови
- Симболи
- Релације бакље
- Медаља Пјера де Кубертена
- Жене
- Мртви
- Мртви у ПСР
- Атина 1896.
- Париз 1900.
- Сент Луис 1904.
- Лондон 1908.
- Стокхолм 1912.
- 1916.
- Антверпен 1920.
- Париз 1924.
- Амстердам 1928.
- Лос Анђелес 1932.
- Берлин 1936.
- 1940.
- 1944.
- Лондон 1948.
- Хелсинки 1952.
- Мелбурн 1956.
- Рим 1960.
- Токио 1964.
- Мексико Сити 1968.
- Минхен 1972.
- Монтреал 1976.
- Москва 1980.
- Лос Анђелес 1984.
- Сеул 1988.
- Барселона 1992.
- Атланта 1996.
- Сиднеј 2000.
- Атина 2004.
- Пекинг 2008.
- Лондон 2012.
- Рио де Жанеиро 2016.
- Токио 2020.
- Париз 2024.
- Лос Анђелес 2028.
- Бризбејн 2032.
- Шамони Мон Блан 1924.
- Санкт Мориц 1928.
- Лејк Плесид 1932.
- Гармиш-Партенкирхен 1936.
- 1940.
- 1944.
- Санкт Мориц 1948.
- Осло 1952.
- Кортина д'Ампецо 1956.
- Скво Вали 1960.
- Инзбрук 1964.
- Гренобл 1968.
- Сапоро 1972.
- Инзбрук 1976.
- Лејк Плесид 1980.
- Сарајево 1984.
- Калгари 1988.
- Албервил 1992.
- Лилехамер 1994.
- Нагано 1998.
- Солт Лејк Сити 2002.
- Торино 2006.
- Ванкувер 2010.
- Сочи 2014.
- Пјонгчанг 2018.
- Пекинг 2022.
- Милано и Кортина 2026.
- Античке олимпијске игре
- Олимпијске међуигре 1906.
- Параолимпијске игре
- Олимпијске игре младих