Резолуција Савјета безбједности УН 942

Изабране чланице

Резолуција Савјета безбједности Организације уједињених нација 942 је усвојена 23. септембра 1994. након потврђивања свих резолуција о ситуацији у Босни и Херцеговини, Савјет безбједности је појачао мјере које се односе на сигурна подручја под контролом Војске Републике Српске.^[1]

Намјера Савјета безбједности била је да се сукоб на простору бивше социјалистичке Југославије ријеши преговорима и уз очување територијалног интегритета земаља у регији. Руководство Републике Српске је одбило да прихвати предложено територијално рјешење и то је осуђено. Установљено је да су све мјере усвојене у овој и претходним резолуцијама наметнуте како би допринијеле преговарачком рјешењу.

Поступајући према Поглављу VII Повеље Организације уједињених нација, Савјет безбједности је изразио сагласност за територијално рјешење (S/1994/1081) и да га је само српска страна одбила, што је осуђено.^[2] Од свих страна се тражило да поштују прекид ватре договоре 8. јула 1994. и прекину непријатељства.

Појачане су сигурносне мјере на сигурним подручјима под контролом Војске Републике Српске.^[3] Одлучено је да се све државе уздрже од политичких разговора са руководством Републике Српске, док не прихвати приједлоге.^[4] Поред тога, свим државама је наложено:

забранити привредне дјелатности у власништву или под контролом Републике Српске на њиховој територији, искључујући пружање хуманитарне помоћи и намирница о којима је обавијештен Одбор основан Резолуцијом 724 (1992);
замрзнути средства Војске Републике Српске;
спријечити пружање услуга изузев телекомуникацијских, поштанских, правних или услуга које је овластила Влада Републике Босне и Херцеговине;
наметнути забрану путовања званичницима Републике Српске и онима који дјелују у име таквих власти;
забранити улазак ријечног саобраћаја у луке под контролом Републике Српске, осим ако то није одобрено у зависности од случаја;
спријечити преусмјеравање добити са Републике Српске на друга подручја, укључујући заштићена подручја УН у Хрватској.

Одбредбе се не би односиле на Заштитне снаге УН, Арбитражну комисију Мировне конференције о Југославији или Посматрачку мисију Европске заједнице, а преиспитивала би се свака четири мјесеца и у случају да руководство Републике Српске прихвати приједлог. На крају, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали је добио инструкције да пружи помоћ одбору.

Резолуција 942 је усвојена са 14 гласова за приједлог, ниједним против, уз један уздржан глас од представника Кине.^[5]

Види још

Списак резолуција Савјета безбједности УН од 901 до 1000
Рат у Босни и Херцеговини
Мировни планови прије и током Рата у БиХ

Референце

^ Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (на језику: енглески). Brookings Institution. стр. 421. ISBN 978-0-8157-9514-8. Приступљено 8. 3. 2023.
^ Boulden, Jane (2001). Peace Enforcement: The United Nations Experience in Congo, Somalia, and Bosnia (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 121. ISBN 978-0-275-96906-6. Приступљено 8. 3. 2023.
^ Brzoska, Michael; Lopez, George A. (7. 8. 2009). Putting Teeth in the Tiger: Improving the Effectiveness of Arms Embargoes (на језику: енглески). Emerald Group Publishing. стр. 64. ISBN 978-1-84855-202-9. Приступљено 8. 3. 2023.
^ Ingrao, Charles W.; Emmert, Thomas A. (2009). Confronting the Yugoslav Controversies: A Scholars' Initiative (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 184. ISBN 978-1-55753-533-7. Приступљено 8. 3. 2023.
^ Kovačević, Slobodanka (1995). Chronology of the Yugoslav Crisis: 1994 (на језику: енглески). Institute for European Studies. стр. 175. ISBN 978-86-82057-10-9. Приступљено 8. 3. 2023.