Emilije Papinijan
Emilije Papinijan (lat. Aemillius Papinianus) 142-212 n.e. je bio slavni rimski pravnik, pravobranilac (advocatus fisci)[1] a kasnije i pretorijanski prefekt.
Poreklom je iz Sirije.[2] Pripadao je tzv. Senatu mrtvih koji su pored njega činili još Paul, Gaj, Modestin i Ulpijan. Smatra je najvećim pravnikom i „ocem svih pravnika“. Njegovi učenici bili su Ulpijan i Paul.[3][4][5]
Po Zakonu o citiranju (lat. lex citationis) ako su mišljenja pravnika bila podeljena davana je prevaga njegovom mišljenu.
Osuđen je na smrt od strane imperatora Karakale.
Trbonijan je prilikom izrade Digesta koristio odlomke najviše iz njegovih knjiga (više od 40%).
Njegova glavna dela su Quastiones (u 37 knjiga), Responsa, Definitiones i De Adulteriis.
Reference
- ^ Smith W., ured., Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London 1870, v. 3, pp. 117.
- ^ Hitti 2004, стр. 326
- ^ Definition of causistry from Brosnahan, T. (1908). Casuistry. In The New Advent Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company., Приступљено 8. 4. 2012.
- ^ Charles Phineas Sherman. Roman law in the modern world, Volume 1. New Haven Law Book Co., 1922. Приступљено 8. 4. 2012.
- ^ Smith, William. Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Volume 3. C. C. Little and J. Brown; [etc., etc.], 1849. Приступљено 8. 4. 2012.
Literatura
- Smith, William. Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Volume 3. C. C. Little and J. Brown; [etc., etc.], 1849. Приступљено 8. 4. 2012.
- Charles Phineas Sherman. Roman law in the modern world, Volume 1. New Haven Law Book Co., 1922. Приступљено 8. 4. 2012.
- Hitti, Philip K. (2004). History of Syria: including Lebanon and Palestine. Gorgias Press LLC. стр. 326. ISBN 978-1-59333-119-1.
Нормативна контрола  | |
|---|---|
| Међународне |
|
| Државне |
|
| Академске |
|
| Људи |
|
| Остале |
|
